Кефалонија

Кефалонија је највеће од свих острва у Јонском Мору. Успоредно са осталим Грчким острвима – има велики број предности.

Током задњег периода Средњег Века, и на почетку савремене људске цивилизације, Кефалонија је била легло Хрисћанске културе и база за трговинске односе између Запада и Истока. Свако ко је упознато Кефалонију, слаже се да је то место заиста необичних и јаких контраста.

Укупна површина острва износи негде око 740 километара квадратних. Као што ћете приметити, већи део острва је планински, и на многим местима је тло грубо и неправилно.

Има само мали број равних предела на самом острву, и ону су у својој већини, сконцентрисани уздуж саме његове обале. На једној страни острва можете да видите мирне пећине – док на другој, високе планине са стрмовитим литицама и најплавијим морем.

Историја Кефалоније (ΙΣΤΟΡΙΑ)

Према историским податцима, људско насељавање овог острва је почело у Палеолитском периоду.

Данас се верује, да је у прошлости, Кефалонија била “подељена“ на пар области које су се тада звале Пали, Крани, Сами и Прони.

Ово одвајање је започело током Микенске епохе, и исто је створило независне политичке системе, као и различите начине живота, веровања и обичаје на самом острву. Овај систем “подељености“ је трајао све до Римске епохе, која је почела на овом острву негде око 188 године п.н.е.

Средином 8-мог века наше ере, Кефалонија је била сматрана као снажна тачка велике и моћне Византијске Империје. 1204-те године, Крсташи и Венецијанци су потписали “Константинопољски Договор“, према коме су Кефалонија и сва остала Јонска Острва, дошли под власт Венецијанаца. Моћна племићка породица Орсини је владала овим регионом све до 1324-те године.

Године 1357-ме, Краљ Напуљске Краљевине је предао власт над овим регионом другој моћној племићкој породици  – Точи, и она је владала њиме све до 1479-те године.

Исте године, за време владавине Леонарда Точија 3-ћег, моћни Турски Султан Мехмед је наредио велику инвазију на само острво. Породица Точи је побегла са острва, а Турска окупација је почела 1500-те године.

Венецијанци су коначно преузели потпуну  контролу поново над острвом у 1797-ој години – али не пре него што је исто доживило два нова снажна Турска напада – први у 1538-ој, а други у 1570-те године. Године 1807-ме острво долази под Француском влашћу, а онда у 1821-ој, заједно са свим осталим Јонским острвима, долази под Британску власт.

Острво је заиста дало велики допринос Грчком Ослободилачком Рату који је почео те исте 1821-ве године против Отоманских окупатора. Кефалонци су се храбро борили раме уз раме са свом својом осталом Грчком браћом за њихову слободу, и остали су упамћени као изузетно храбри борци и ватрени устаници.

Дана 12-тог Маја, 1864-те године, острво Кефалонија је заједно са свим осталим Јонским острвима – и официјално предато натраг од стране Британске Империје новом, ослобођеном и независном Краљевству Грчка.

Кефалонија, легло геолошких феномена

Наше путовање започиње у Песади, малој луци смештеној у области која је постојано насељена још од 13-ог века, и место које је још од тада било највеће и најважније рибарко село на самом острву.

Св. Герасим. Црква је изграђена у 1624-ој години, изнад пећине у којој је некад живио сами Светац. Унутрашњост ове цркве је фантастично украшена. Тело самог Светца је сачувано у сребреном реликвијару. Световно име овог Светца – заштитника Кефалоније, је било Герасим Нотарас и био је рођен 1507-ме године у граду Трикала у Тесалији.

У самој цркви се налази пролаз који води до подземне пећине у којој се некад молио овај Светац.

Кефалонија – острво чувено по својим пећинама. Многе од Кефалониских пећина су истражене, али још доста њих и није. Једне од најпознатијих пећина на овом острву су:

Пећина Агалаки. Ова пећина се налази на удаљености од 3 км од Самија, имa отвор ширине 30 метара и дубину од 49 метара.

Пећина Дрогарати. Ова пећина се налази на главном путу према Самију – месту чувеном по својим прелепим плажама, бројним геолошкм феноменима и пећинама. Пећина Дрогарати је засигурно најинтересантнија од свих њих и процењује се да је њена старост негде око 150 милиона година.

Сама пећина је препуна величанствених сталактита и сталагмита. Заиста ради се о веома занимљивој пећини која има 120 степеника и дубину од преку 100 метара. Нажалост, део ове пећине је био уништен у великом земљотресу  1953-ће године. Али, без обзира на све то, пећина је остала чувена, и у њој се редовно одржавају велики музички фестивали. Сигурно је најфотографисанији локалитет на Кефалонији и невероватно место за посету, кога обилазе хиљаде и хиљаде туриста сваке године, нарочито у летњем периоду.

У бизини села Каравомилос, наилазимо на језеро Мелисани – које се налази у великој истоименој пећини. Налази се на даљини од 5 км од Самија док су димензије саме пећине 60 пута 40 метара. Језеро је било откривено 1963-ће године, а сталактити који се налазе у њему су стари преко 20 000 година.

Земљотрес је проузроковао да се плафон пећине сруши и сада кроз њега продире сунчева светлост која ствара чаробне рефлексије пуне колорита. Могу се изнајмити и мали бродићи за вожну кроз ово мало језеро.

Сами је главна лука на острву. Ово је и средишње место поморских линија из Италије. Овај град је одувек био веома важан.

Главни град острва у периоду од 314-те године наше ере па све до 1747-ме године је био Паратата – назван тако по Гусарима (на Грчком “Peirates“). Данас, главни град острва је град Аргостоли.  Он је изграђен на западној страни острва и био је потпуно уништен у великом и снажном земљотресу 1953-ће године, након чега је поново реизграђен.

Као такав, пошто је скоро реизграђен, ради се о савременом и лепом граду, пуном музејима, ресторанима и продавницама. Не ради се о великом – али се зато ради о веома занимљивом граду. Његови становници су фини и срдачни људи који су пуно гостопримљивости. Сам град има малу природну луку и опкружен је предивним планинама.

Ликсури, назван тако у 1534-ој години, је други највећи град на острву. То је био родни град великог броја изванредних личности – као што су на пример, Проф. Д-р. Стамателос Пиларинос и

Проф. Д-р. Јоргос Типалдос – познати Грчки политичари са Кефалоније из 19-от века, и славни Грчки национални хероји, који су се храбро борили и изборили за слободу овог острва и неговог враћања Грчкој.

И овај град је био разрушен у великом земљотресу 1953-ће године, али је након тога потпуно обновљен и данас је леп град са широким улицама и лепим плоштадима.

Порос је централна лука Кефалоније. Смештен на изванредној локацији, овај лучки град укључује у себи дивоту комбинације високих планина и густих планинских шума са небесно плавом морском водом која заплискује предивне пешчане плаже.

Недавна археолошка истраживања су током својих ископавања откриле Микенску гробницу у његовој близини – што је дефинитивни знак његове важности још из давнина.

Плажа “Макри Гиалос“ се налази на удаљености од 3 километра од Аргостолија, и сваке године велики број туриста је посећује како би уживао у њеној кристално чистој морској води и предивној обали са белим песком.

Фискардо је живописно место на Кефалонији. Изграђено је у малом заливу на удаљености од око 50-так километара од Аргостолија. Води своји назив по имену чувеног Норманског витеза Роберта Фискарда (или оригинално познат и као Robert Guiscard) који је умро у овом месту далеке 1085-те године. Пре тога ово место се звало Панормос, због локалне луке.

Комплетно осигурање за све наше муштерије је укључено.